E sad tu se odigravaju cuvene Ljupcetove survajver igre i tog dana trenutni skor je 3 : 2 za Ljupcetovu ekipu.
I pazi sad krecemo sa dobrom podelom za svaki zadatak i vec u prvoj fazi sticemo dobru prednost jer imamo izuzetnog plivaca, uzimamo bolji kanu i stvaramo jos vecu prednost posmatrajuci rivale gde poprilicno zaostaju za nama.
Dolazimo opusteno do takmicara koji treba da resi prost matematicki zadatak i samouvereno i zadovoljno mu predajemo kokos racunajuci vec unapred na pobedu gledajuci na to u kolikom su zaostatku.
Ali nastaje tragican obrt nas takmicar od tog momenta pa do kraja igre , a i kasnije uz pomoc digitrona ne uspeva da ga resi.
Dugo sam analizirao sta nam se desilo i danas danji nemam odgovor, ni to sto je taj zadatak za nas resavala po nasoj proceni najbistrija clanica ekipe, a za njih clanica inace devojka sudije koji je postavio zadatak,ni to sto smo imali ogromnu prednost tako da je nasa mogla opusteno i sa dovoljno vremena , a njihova u zurbi i tremi. Ma jednostavno nemam odgovor.
Znaci 4:2 i kraj nasim nadama za pobedom.
Glavni dogovor je po predlogu Ljubceta da vodja plemena koje izgubi spava na malom susednom ostrvu koje je potpuno divlje i naravno bez ljudi, ali ne i nenastanjeno vec po recima naseg domacina nastanjeno sa majmunima, zmijama, gusterima i jos po kojom divljom zivuljkom.
Posle lepo provedenog ostatka dana i do kasnog druzenje uz logorsku vatru sa ostatkom ekipe priblizilo se vreme za odlazak na pusto ostrvo koje se i pored vedrog i zvezdanog neba jedva naziralo sa nase obale.
To su tvrdili i u Ljupcetovoj ekipi i ubedjen sam da bi i ostali uz Ljubceta do kraja i ne bi ga sigurno ostavili samog, ali Ljubce je to Kralj Filipina.
Ja uzimam ranac sa nekoliko potrebnih stvari (kabanica, noz, baterijska lampa i vreca za spavanje),oblacim kupaci , ulazim u kanu i krecem da veslam u pravcu pustog ostrva.
Jezivo i prelepo
Tisina , vedro nebo, zvezde, meki mali talasi i moji snazni zaveslaji rezultirani jakim adrenalinom koji izbija iz mene.
Cujem svoje srce kako jako lupa i vidim jedan od najlepsih prizora koji sam ikada video, ceo kanu ispod vode sjaji.
Kako kanu sece vodu i stvara talas tako pokrece planktone koji kao svici se pale i ceo kanu svetli pod vodom kao i voda gde trenutno zabodem veslo na trenutak.
Predivno i nezaboravno, mozda i neponovljivo.
Ubrzano veslam i pomalo osecam strah kako se sve vise udaljavam od ostrva gde su mi ostali drugari i ostaju za mnom sve sitnije bele tackice kandila koji su im sijali ispred satora.
Cudan i sladak neki strah, a ujedno pocinjem skoro na glas da se smejem gledajuci u svetlost oko camca i prisecajuci se veceri pre ove kada sam prvi put otkrio kako sam ceo sijao dok sam se te noci kupao u moru i kao dete uzbudjen dotrcao do drugara da im prenesem to iskustvo a onda svi uskocili u vodu i odusevljeno se kupali gledajuci kako svi svetlucamo.
Kako sam bio sve blizi ostrvu strah mi se pojacavao jer nekako mi se senke cinile sve jezivije kako se mesec zaklanjao iza sve veceg ostrva kom sam se priblizavao.
Stizem na deo pescane plaze koja je malo izbacena kao malo poluostrvo i dolazim camcem do same obale tako da uspevam lako izaci iz kanua ne pokvasivsi se mnogo.
Kupaci mi ostaje suv sto je za sad dobro jer nisam poneo drugi , a spavati u mokrom ne bi bas bilo ugodno.Lako izvlacim svoj kanu i pokusavam ga izvuci sto dalje od vode jer ne znam dokle moze plima nadoci i odneti ga dok budem spavao.
Na tom delu gde sam pristao duva lagan i topao povetarac, ali ne bas prijatan da pod njim spavam celu noc.Zato pokusavam uci dublje u ostrvo da bi se sklonio od vetra ali sve dublje je i sve mracnije.Onaj moj strah koji sam spominjao dobija kulminaciju kada sam ugledao cudno bice nedaleko od sebe koje cas cuci ,cas ustane pa se malo pomeri pa opet sedne.Au kako srce lupa , a ja se pravim jos hrabriji i pocinjem da glasno pricam kako ga vidim i da cu mu prici, ali on nista.
Proslo je skoro pola sata kako sam postepeno prilazio tom cudnom bicu i tek kada sam ga polako dodirnuo sa veslom sad vec skroz blizu njega shvatam ,a sad i vidim da je to obicna mala palma koja se povremeno njise na vetru.Sad malo ohrabren ali jos uvek oprezan i isprepadan cudnim sumovima i zvucima pocinjem da trazim mestasce u nekoj zavetrini .
Trazim neko meko mesto u pesku ali ne bas duboko u sumi i mrklom mraku, ali ne bas na sprudu i cistini na vetru.
Uspevam da pronadjem neku uvalicu pored nekog cudnog cvornatog drveta i tu postavljam vrecu i lezem da pokusam da zaspim.Dugo nisam mogao zaspati i pored ocitog umora od dinamicnog i sadrzajnog dana i jos do kasnog sedenja uz logorsku vatru.Pokusavam da skrenem misli prisecajuci se detalja oko survajver igara,analize postupaka nekih likova na nasem putovanju pa do kojkakvih sve gluposti samo da skrenem misli sa raznih senki oko mene i jos cudnijih zvukova.Ali to mi je tesko islo jer toliko su snazna ta prividjenja kada si potpuno sam na tom ostrvu i jos u polumraku gde jedva nazires sta je sve oko tebe.Nekako sam utonuo u san i sledece cega se secam je neko cudno lickanje oko predela vrata pri cemu sav isprepadan skacem i pocinjem histericno da bezim prema vodi.
Tek kad sam se malo osvrnuo primetio sam gustera od oko pola metra koji se lagano i bezazleno udaljavao od mene kao da ja njega nisam ni malo uplasio svojom panikom i bezanjem,
Vracam se po vrecu i sada trazim mesto blize vodi gde je cini mi se mnogo svetlije na mesecini i cistije sa belim peskom svuda oko mene.Naravno sad mi ni onaj vetar ne smeta samo da sam dalje od sume.
Pronalazim jednu duguljastu stenu koja viri iz peska i tu mi se ucini idealnim mestom da sam na cistini a ipak malo zaklonjen.
Privlacim pored kanu i stavljam vrecu izmedju njega i stene posto sam je predhodno detaljno ispipao pod baterijskom lampom da slucajno i ona nema nekih skrivenih rupa i cudnih stanovnika.
Vrecu sam zakopcao do vrha i imam osecaj da sam brzo zaspao iako mi je bilo pomao vruce u vreci jer je bila bas topla noc i pored vetrica.
Budjenje je vec nesto fascinantno i brzo sam zaboravio sve nocne strahove.
Kao da sam se probudio na nekom drugom mestu,nekom raju, lepoti ma nemam reci da opisem.
E sad bi ovde dobro dosao neko ko ume sa recima i da opise takvu lepotu koja mi je i sad u ocima i srcu i dusi. ali tesko da umem i trunku lepote te da vam docaram, ali pokusacu ovako prosto.
Otvaram snir vrece i to toplo sunce kao da mi je pozelelo dobro jutro, taj svez vazduh kao da me je umio nekim najlepsim mirisom.
Dugo sam leskario tako gledajuci u sunce koje izlazi iz mora i nigde nisam zurio iako sam jos pre par sati molio se da sto pre prodje vreme.
Izlazim do vode da se umijem i umivanje se pretvara u jutarnje golo kupanje u kom sam uzivao kao kralj na plazi stvorenoj samo za mene.
Ako želite da doživite pravu avanturu, da imate pusto ostrvo samo za sebe, da Vas fascinantna priroda ostavi bez daha, odaberite neku od nasih filipinskih avantura!